Harakiri
Sviće noć tamnog sunca.
Misli plove nekud neusmereno.
Pred očima sunčana tama svetluca.
Tisina vrišti, glasno, gluhonemo.
Sećanja prolaze pored očiju.
Opet se pušta stari film.
Pričaju mi priče, osećanja pominju.
Idite!
Uspomene krijem plaštom tamnoga kroja.
Ožiljke lečim zavojem crnih boja.
Želim se ne sećati!
Ne želim tamo biti!
Kucnuo je gong!
Borba se povela.
Katanom sečem glave sećanja .
U meni ratnik je!
U ostrici vidim protivnikova kretanja .
Ja ih poznajem.
Pregršt ih oko mene.
Al’ znam njihove životne vene.
Svako sećanje je samuraj…
kojeg ću oštricom prerezati.
Bitka je pri kraju.
U meni ratnik zadnje kosti seče.
Sećanja svoju tvrdjavu predaju.
Na prozoru se nazire svetlo jutarnje veče.
Željko Lučić
