Protiv sebe
Tezak san, tihi korak, mrtav mrak, crni oblak
Beskucnik koji trazi,
Zbir znakova po prasumi
A tvoje ruke su nezne, lako spustas ih na mene
Tvoje reci su jasne, samo treba da ti verujem i procice
Ja nikad ne bih sanjao, ali neko tera me na to
Nemam izvor svetlosti,
Na vidiku samo mrak
Crna kapa preko ociju
Ja se plasim da je skinem
Nema razloga za bolji svet,
Sve sto smislim, stvorim ga za sebe
Al protiv sebe, protiv sebe, protiv sebe...
Ja dobro znam sta radim
Al ne znam zbog cega,
Sve dobija drugu boju i miris
Koliko sam puta krenuo iz pocetka
I stigao do istog, prokletog mesta
Moje vreme, prolazi
Nemam ga jos mnogo
Moje vreme prolazi
Nemam ga jos mnogo
A nista nisam stigao da naplatim
Strah ili strepnja,
Kradem ti misli, radim protiv sebe
Protiv sebe...
Šarena Vrata
Skreni levo, kod semafora desno,
posle vrti u rikverc pošteno.
Prati putokaze kako ti drugi kaže,
nemoj sumnjati da te drugi laže.
Veruj mu slepo, ponašaj se lepo.
Svaku komandu ti mu završi.
Ne veruj sebi, jer ko još ne bi
da bude robot sa hipotekom na duši.
Nemoj da sumnjaš, temelje da ljuljaš!
Nemoj da filozofiraš jer ne valja kad razmišljaš.
Primakni se stadu i uživaj u hladu,
hladu spokoja njegove putanje , opusti se u redu za klanje.
Kuni se u njega, jer on lepo peva.
Slatko priča, kako mu to uspeva?
Ljudi ga vole, ispunjava muzičke želje.
Deli sve, da udaramo brigu na veselje,
On daje sve, sve osim fotelje.
Većina je takva, a većinu oni traže.
Većini su prodali šarene laže.
U lice ti se smeju, a ti i dalje o poštenju.
Vrata za sluge su u bojama duge!
autor: Željko Lučić
